среда, 01. јул 2009.

Dan Dunava 2009: „Zajedničke vode – zajednička odgovornost“

Dan Dunava, 29. jun, obeležava dan potpisivanja Konvencije o zaštiti Dunava (u Sofiji 1994. godine), a započet je sa obeležavanjem 29. juna 2004. godine, na desetogodišnjicu potpisivanja konvencije.
Ove godine zemlje Dunavskog basena obeležavaju „Dan Dunava“ pod sloganom „Zajedničke vode – zajednička odgovornost“, sa fokusom „proslave„ na povećanju odgovornosti vlada, lokalnih samouprava, privrede i građana za odgovorno i održivo upravljanje vodom i vodenim resursima. Glavni događaj ovogodišnjeg Dana Dunava je ICPDR-ov (Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav) „STAKEHOLDER FORUM“ koji se održava 29. i 30. juna u Bratislavi, Slovačka (na koji smo kao Dunavski Ekološki Forum – Srbija pozvani, a nismo mogli otići zbog nedostaka finansijskih sredstava). Na forumu će biti razmatran „Plan upravljanja Dunavskim basenom“ koji, između ostalog, pokriva urbanizam, poljoprivedu, industriju, biodiverzitet, plovne puteve... Široki opseg učesnika samog foruma bi trebao da demonstrira „princip zajedničke odgovornosti u realizaciji plana u praksi“ jer, prema rečima Olge Srsnove, predsedavajuće ICPDR-a i generalnog direktora Odeljenja za vode i energetiku Ministarstva za zaštitu životne sredine R. Slovačke: „Odgovorno upravljanje vodama nije samo stvar vlade. Potrebno je da se u nju uključe svi korisnici, od ljudi koji je koriste za punjenje bazena, do farmera, na koji način vrše đubrenje zemljišta“. Upravo zbog toga, ICPDR je i preko svog sajta (http://www.icpdr.org/participate/ ) pokrenuo raspravu o ovom dokumentu. Kolika je važnost ovoga dokumenta govori i to, da je ovo bazičan dokument u okviru Direktive o vodama Evropske Unije.
Zašto sve ovo govorim?!
Zato što je naša džava potpisala 2003. godine Konvenciju o zaštiti Dunava, samim tim činom prihvatila obaveze iz konvencije i pridružila se ICPDR-u, a Republika Srbija, tačnije ministar dr Saša Dragin, bio predsedavajući ove komisije prošle godine; međutim, po svom starom običaju, Vlada Republike Srbije, tačnije pojedine institucije, ne poštuje iste. Tako Direkcija za vode Republike Srbije (fokalna tačka – centar za komunikaciju između ICPDR i Republike Srbije) i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, nisu dali adekvatne podatke ICPDR-u za izradu „Plana za upravljanje basenom reke Dunav“ kojim se predviđa upravljanje Dunavskim slivom do 2015. godine.
Prema podacima koje su dali Direkcija za vode Republike Srbije i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, i koji su zavedeni kao zvaničan izveštaj u draftu „Plana za upravljanje basenom reke Dunav“, kao da Dunav ponire sa sve informacijama kod Smedereva, a ponovo izvire kod Velikog Gradišta – za prostor od Smedereva do Đerdapske klisure, iako se na tom potezu ulivaju reke Velika Morava i Mlava – nema podataka. Interesantno je da baš u ovom delu postoje veliki zagađivači kao što su železara US STELL u Smederevu, kompanija JP EPS-a u Kostolačkom ugljenom basenu i uljara u Velikom Gradištu. Verujem da su ovakvi propusti napravljeni i u drugim segmentima.
Kolika je različitost politika između Međunarodne Komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR) i institucija u našoj zemlji koje sa bave vodama, vidi se i po sloganima sa kojima se u Republici Srbiji proslavlja Dan Dunava, kao što su „Ja volim Dunav“ i „Naša reka, naša budućnost“, kao i učestvovanje i finasiranje višednevnih manifestacijama (svetkovina, kampova i radnih akcija) duž Dunava koje, za razliku od od centralne manifstacije - ICPDR „STAKEHOLDER FORUM“, ne rade na podizanju svesti građana i promovisanju učešća u politici upravljanja vodama. Da se naša politika upravljanja vodama razlikuje od ICPDR, govori i izjava Milene Ranković (Direkcija za vode) da je njima cilj da Dan Dunava preraste u festival koji bi ujedinio 80 miliona stanovnika podunavskih zemalja.
Upravo zbog ovakvog ošljarenja u poslu Direkcije za vode i Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, i nepobuđivanja svesti građana i privrede o tome kako njihova dela doprinose poplavama, eroziji priobalja i uopšte devastaciji Dunavskog basena, mi i danas imamo apele Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da građani ne bacaju otpad u kanale, i ne zatrpavaju iste.
Možda će se u budućnosti konačno neko dosetiti da novac uloži u edukaciju građana i promovisanje što većeg njihovog učešća u izradi i realizaciji strategija za upravljanje vodama, a ne u pravljenju raznoraznih manifestacija na koje sećanje bledi već sledećeg dana.

Nenad Nikolić

Нема коментара: