Pozivajuci se na najnovije istraživanje Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Stratedžik marketinga, po kome novinari imaju prilično loše mišljenje o sopstvenoj profesiji, «Danas» od 20. jula ove godine, na devetoj strani, objavljuje komentar „Novinari (ni)su krivi“. U njemu, izmedju ostalog, stoji: «Kao da novinari nisu ljudi, i kao da se od njih očekuje više, i u moralnom i u profesionalnom smislu, nego od „obicnih“ gradjana... Kad ste već prinudjeni da razmišljate o parama, onda morate, prvo, nastojati da se bavite temama koje će zanimati vašu publiku, i da se stalno pitate: „Šta će na ovo da kažu oglasivači“. A medju oglasivačima su i razni državni organi, kojima upravljaju gorepomenuti političari i firme koje vode gorepomenuti tajkuni».
Ako su oglasivači firme kao Elektroprivreda Srbije, onda će se desiti da imaju po stranu u svakom broju svih „vaznijih“ novina Braničevskog okruga («Reč naroda», «Glas proizvodjača» i «Braničevo Danas»), gde uporno plasiraju, na primer, da će se depopnija pepela i šljake za potrebe Termoelektrane „Kostolac B“ graditi u Površinskom kopu „Ćirikovac“. Ako pokušate da ukažete na činjenicu da je to neizvodljivo (bar kako trenutno stvari stoje), ne zato što je to nečije proizvoljno mišljenje, već zato što je to stav Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, o kome nema ni slova u pomenutim listovima, desiće vam se sledeće: prvo vas mesec i po dana ignorišu („Braničevo Danas“); zatim vas u prolazu (na promociji lista «Glas proizvodjača») obaveštavaju kako je vaš tekst predug, pa ga konačno, posle mesec i po dana, objavljuju bez ikakvih skraćenja, ali tek kada ste povukli glavnog urednika za rukav i „podigli prašinu“. U istom broju, dve strane posle našeg, tekst o EPS-u na, izbrojasmo, šest šlajfni. A već u sledecem «Braničevo Danas» od 27. jula 2007. god, ponovo navodna izgradnja pepelišta u Povrsinskom kopu „Ćirikovac“ (!?).
Podvlačimo da u dopisu Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije stoji: „Privremena rešenja kao sto je „Ćirikovac“ je neprihvatljivo, posto postoji već jedno privremeno rešenje na Srednjem kostolačkom ostrvu”.
Teško da se ovde radi o bavljenju temama interesantnim za publiku; ali se svakako radi o grubim neistinama koje odgovoraju vašim oglasivačima, gospodo iz «Danas»-a. Uostalom, objasnite nam, ko je to vaša čitalačka publika? I iz kojih ste to parametara saznali da „vašu publiku“ zanimaju laži? Kad se već pozivate na istraživanje NUNS-a i Stratedžik marketinga, ono je pismenima jasno pokazalo da „publika“ ne želi da čita laži. Najgore u ovome je, gospodo iz «Danas»-a, što vi sigurno niste nepismeni, što znači???
Još jednom vas pitamo: Za koga piše «Danas» (ni taj tekst nam niste objavili)? Odgovor, doduše, stoji u svakom od vaših brojeva petkom (kada izlazi «Braničevo). U broju od 13. jula, cela strana je posvećena promovisanju EPS-a, izmedju ostalog, promovisanju redizajniranog lista «Glas prozvođača», glasila Privrednog Drustva „Termoelektrane i Kopovi Kostolac“, kada je pokrenuta i inicijativa za osnivanje Sekcije novinara u privredi pri NUNS-u. Na samoj promociji, kojoj je prisustvovala i predsednica NUNS-a, bilo je takodje interesantnih vidjenja novinarske profesije. Tada smo mogli da čujemo od predstavnika osnivača novina (ako je verovati lično od Direktora) da očekuje veću kritičnost novinara kada je u pitanju njihov rad (PD „TE KO Kostolac“). A od glavnog i odgovornog urednika „Glas proizvodjača“ da su novinari koji pišu za fabričke listove uvek bili degradirani i nezaštićeni, pa je, da bi se dobro bavili svojom profesijom, potrebno da se udruže u posebnu sekciju pri NUNS-u. Sve u svemu, stekosmo utisak da je ovih pedeset godina kojima se hvale bilo samo zagrevanje; e sad bi mogli da se stvarno bave novinarstvom(?!).
Svakako da preveliki tekst može da bude razlog za neobjavljivanje. Izvrtanje činjenica, prećutkivanje činjenica ili lukavo predstavljanje stvari takvima da dovedu u zabludu, očigledno na našim prostorima (Braničevski okrug) nisu dovoljan razlog da se „tekst” ne objavi. A takvih je, bar po pitanju životne sredine, u šta smo upućeni, mnogo; skoro svi su takvi, jer se objavljuju u medijima koje finansiraju upravo najveći zagadjivač na ovim prostorima i opština koja uopšte nije zainteresovana (da radi svoj posao) i za rešavanje problema zagadjenosti, već samo za korišćenje para od naknade za zagađenje životne sredine propisan Zakonom.
E, pa sad, možemo da promenimo izgled novina, posebno ako ih finansira najveći zagadjivač u okrugu, pošto on ima i najviše para; da se udružujemo u sekcije ne bismo li se osećali sigurnije, da se pravdamo čuvanjem egzistencije i zadovoljavanjem „naše” publike (i naših oglasivača); ali na kraju je jedino bitno tih nekoliko redova, izgovorenih rečenica, slika, kojima prenosimo drugim ljudima istinu ili laž, a trebalo bi da prenosimo samo istinu, jer je to posao novinara. Stvari su vrlo jednostavne. Od lekara očekujete da vas leči, od učitelja da vas nauči, od novinara (samo) da bude novinar. Kao u onoj poznatoj medijskoj krilatici:
„Ili jesi – ili nisi”.
Vesna Mišić,
NVO „Lokalna Agenda 21 za Kostolac – OPŠTINA”
Нема коментара:
Постави коментар