Dan Dunava 2009: „Zajedničke vode – zajednička odgovornost“

Dan Dunava, 29. jun, obeležava dan potpisivanja Konvencije o zaštiti Dunava (u Sofiji 1994. godine), a započet je sa obeležavanjem 29. juna 2004. godine, na desetogodišnjicu potpisivanja konvencije.
Ove godine zemlje Dunavskog basena obeležavaju „Dan Dunava“ pod sloganom „Zajedničke vode – zajednička odgovornost“, sa fokusom „proslave„ na povećanju odgovornosti vlada, lokalnih samouprava, privrede i građana za odgovorno i održivo upravljanje vodom i vodenim resursima. Glavni događaj ovogodišnjeg Dana Dunava je ICPDR-ov (Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav) „STAKEHOLDER FORUM“ koji se održava 29. i 30. juna u Bratislavi, Slovačka (na koji smo kao Dunavski Ekološki Forum – Srbija pozvani, a nismo mogli otići zbog nedostaka finansijskih sredstava). Na forumu će biti razmatran „Plan upravljanja Dunavskim basenom“ koji, između ostalog, pokriva urbanizam, poljoprivedu, industriju, biodiverzitet, plovne puteve... Široki opseg učesnika samog foruma bi trebao da demonstrira „princip zajedničke odgovornosti u realizaciji plana u praksi“ jer, prema rečima Olge Srsnove, predsedavajuće ICPDR-a i generalnog direktora Odeljenja za vode i energetiku Ministarstva za zaštitu životne sredine R. Slovačke: „Odgovorno upravljanje vodama nije samo stvar vlade. Potrebno je da se u nju uključe svi korisnici, od ljudi koji je koriste za punjenje bazena, do farmera, na koji način vrše đubrenje zemljišta“. Upravo zbog toga, ICPDR je i preko svog sajta (http://www.icpdr.org/participate/ ) pokrenuo raspravu o ovom dokumentu. Kolika je važnost ovoga dokumenta govori i to, da je ovo bazičan dokument u okviru Direktive o vodama Evropske Unije.
Zašto sve ovo govorim?!
Zato što je naša džava potpisala 2003. godine Konvenciju o zaštiti Dunava, samim tim činom prihvatila obaveze iz konvencije i pridružila se ICPDR-u, a Republika Srbija, tačnije ministar dr Saša Dragin, bio predsedavajući ove komisije prošle godine; međutim, po svom starom običaju, Vlada Republike Srbije, tačnije pojedine institucije, ne poštuje iste. Tako Direkcija za vode Republike Srbije (fokalna tačka – centar za komunikaciju između ICPDR i Republike Srbije) i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, nisu dali adekvatne podatke ICPDR-u za izradu „Plana za upravljanje basenom reke Dunav“ kojim se predviđa upravljanje Dunavskim slivom do 2015. godine.
Prema podacima koje su dali Direkcija za vode Republike Srbije i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, i koji su zavedeni kao zvaničan izveštaj u draftu „Plana za upravljanje basenom reke Dunav“, kao da Dunav ponire sa sve informacijama kod Smedereva, a ponovo izvire kod Velikog Gradišta – za prostor od Smedereva do Đerdapske klisure, iako se na tom potezu ulivaju reke Velika Morava i Mlava – nema podataka. Interesantno je da baš u ovom delu postoje veliki zagađivači kao što su železara US STELL u Smederevu, kompanija JP EPS-a u Kostolačkom ugljenom basenu i uljara u Velikom Gradištu. Verujem da su ovakvi propusti napravljeni i u drugim segmentima.
Kolika je različitost politika između Međunarodne Komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR) i institucija u našoj zemlji koje sa bave vodama, vidi se i po sloganima sa kojima se u Republici Srbiji proslavlja Dan Dunava, kao što su „Ja volim Dunav“ i „Naša reka, naša budućnost“, kao i učestvovanje i finasiranje višednevnih manifestacijama (svetkovina, kampova i radnih akcija) duž Dunava koje, za razliku od od centralne manifstacije - ICPDR „STAKEHOLDER FORUM“, ne rade na podizanju svesti građana i promovisanju učešća u politici upravljanja vodama. Da se naša politika upravljanja vodama razlikuje od ICPDR, govori i izjava Milene Ranković (Direkcija za vode) da je njima cilj da Dan Dunava preraste u festival koji bi ujedinio 80 miliona stanovnika podunavskih zemalja.
Upravo zbog ovakvog ošljarenja u poslu Direkcije za vode i Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, i nepobuđivanja svesti građana i privrede o tome kako njihova dela doprinose poplavama, eroziji priobalja i uopšte devastaciji Dunavskog basena, mi i danas imamo apele Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da građani ne bacaju otpad u kanale, i ne zatrpavaju iste.
Možda će se u budućnosti konačno neko dosetiti da novac uloži u edukaciju građana i promovisanje što većeg njihovog učešća u izradi i realizaciji strategija za upravljanje vodama, a ne u pravljenju raznoraznih manifestacija na koje sećanje bledi već sledećeg dana.

Nenad Nikolić

„Jedan litar motornog ulja zagadi milion litara vode“

U sredu, 23. jula ove godine, u prostorijama Gradske mesne zajednice Kostolac održana je konferencija za novinare NVO „Lokalna Agenda 21 za Kostolac – OPŠTINA“ na kojoj je promovisan plakat o zagađenju voda motornim uljima. Ovime je LA 21 započela kampanju čiji je cilj da se građani upoznaju sa štetom koju korišćeno motorno ulje nanosi našem okruženju ako ne sakuplja već ispušta u naše najbliže okruženje, a to se, najčešće, i dešava.

O postupcima sakupljanja, skladištenja i ponovnog korišćenja raubovanih motornih ulja, opasnostima po zdravlje ljudi i opstanak biljaka i životinja, kao i jedinoj odgovornosti čoveka da ovaj problem reši, govorili su: Siniša Radinović, generalni sekretar NVO „ Lokalna Agenda 21 za Kostolac – OPŠTINA“, Nenad Nikolić, koordinator organizacije i član Nacinalnog komiteta za upravljanjem hemikalijama Republike Srbije i predsednik L.A. 21 Jovica Veljučič Kerčulj, koji je i nacionalni koordinator Evropskog EKO Foruma za energetiku i klimatske promene.

Samim problemom zagađenja površinskih i podzemnih voda, na šta su akcenat stavile i Ujedinjene nacije i Evropska unija u dekadi posvećenoj Vodi i zaštiti voda na našoj planeti, L.A. 21 se bavi u okviru projekta „ Zaštita Sopotske grede od hidro zagađenja“, promovisanom na prvoj manifestaciji o vodama, na Kopaoniku 2005. godine. Tada je istaknuto da područje Sopotske grede može da se koristi kao rezervoar pijaće vode, ali da je ugrožen radom Površinskih kopova Kostolačkog ugljenog basena i širenjem grada Požarevca na Sopotsku gredu, a pri čemu nisu zaštićeni podzemni izdani voda jer domaćinstva još uvek koriste neadekvatne septičke jame.

Učesnici konferencije su pozvali medije, ali i odgovorne ljude u lokalnoj samoupravi i privredi da zajedno upozore građane na opasnosti koje proizilaze iz toga što korišćeno motorno ulje „sejemo“ po svom okruženju, a zatim i da porade na njegovom adekvatnom uklanjanju. U dogovoru sa Kopovskim sindikatom PD „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ Kostolac d.o.o. i Gradskom mesnom zajednicom Kostolac, ova NVO je jedan korak već načinila, izlepljen je plakat na njihovim oglasnim tablama, čiji slogan jasno ukazuje na ozbiljnost problema: „Jedan litar motornog ulja zagadi milion litara vode“.

Vesna Mišić - Ekolobi

Predstavljanje Kostolačkog ugljenog basena na EfE07

NVO “Lokalna Agenda 21 za Kostolac – Opština” je 22. avgusta ove godine održala sastanak povodom predstavljanja Kostolačkog ugljenog basena na Šestoj ministarskoj konferenciji “Životna sredina za Evropu” (EfE07), a koja će biti odrzžana u Beogradu od 10. do 12. oktobra 2007. Poziv je upućen ekološki najugroženijim MZ - mesnim zajednicama: Kostolac, Stari Kostolac, Klenovnik, Drmno, Maruljevac i Bradarac, zatim Opštini Požarevac, Privrednom Društvu “Termoelektrane i Kopovi Kostolac” kao najvećem zagadjivaču u regionu, i medijima. Od odgovornih u GMZ - Gradskoj mesnoj zajednici Kostolac dobili smo prostoriju, ali ni jednog predstavnika mesne zajednice, dok su se od ostalih odazvali samo članovi MZ Klenovnik. Prisustvovala je predstavnica opštine i, od medija, televizija “In” i ekipa radio emisije “Ekolobi” . Kao što je naglašeno na sastanku, NVO L.A.21 iz Kostolca će iskoristiti jedinstvenu priliku da, na drugom po važnosti medjunarodnom skupu o životnoj sredini EfE07, a koji će biti održan stotinak kilometara od nas, iznese ekološke probleme Kostolačkog ugljenog basena, te da izlobira podršku i finansijsku pomoć za njihovo rešavanje. U tome će sa nama učestvovati samo MZ Klenovnik, pošto, očigledno, drugi nemaju probleme, ili ih rešavanje tih problema ne zanima.
Indikativno je da je L.A.21 iz Kostolca imala dobru saradnju sa bivšim savetom GMZ Kostolac, posebno po pitanju učestvovanja na EfE07, ali da se situacija promenila odmah po uspostavljanju novog saveta GMZ, čiji je predsednik inž. Vlada Vila; koji je ujedno i član Opštinskog veća Opštine Požarevac. Gospodin Vila je, kao član Opštinskog veća i član Saveta GMZ Kostolac, medju prvima upoznat sa našim namerama da predstavimo Kostolački ugljeni basen, kao i Opštinu Požarevac na EfE07, ali je podržao stav Opštinskog veća Opštine Požarevac da se ne prihvati ovaj projekat.
Vesna Mišić,
PR NVO “Lokalna Agenda 21 za Kostolac – Opština”

Novinar, šta je to?

Pozivajuci se na najnovije istraživanje Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Stratedžik marketinga, po kome novinari imaju prilično loše mišljenje o sopstvenoj profesiji, «Danas» od 20. jula ove godine, na devetoj strani, objavljuje komentar „Novinari (ni)su krivi“. U njemu, izmedju ostalog, stoji: «Kao da novinari nisu ljudi, i kao da se od njih očekuje više, i u moralnom i u profesionalnom smislu, nego od „obicnih“ gradjana... Kad ste već prinudjeni da razmišljate o parama, onda morate, prvo, nastojati da se bavite temama koje će zanimati vašu publiku, i da se stalno pitate: „Šta će na ovo da kažu oglasivači“. A medju oglasivačima su i razni državni organi, kojima upravljaju gorepomenuti političari i firme koje vode gorepomenuti tajkuni».

Ako su oglasivači firme kao Elektroprivreda Srbije, onda će se desiti da imaju po stranu u svakom broju svih „vaznijih“ novina Braničevskog okruga («Reč naroda», «Glas proizvodjača» i «Braničevo Danas»), gde uporno plasiraju, na primer, da će se depopnija pepela i šljake za potrebe Termoelektrane „Kostolac B“ graditi u Površinskom kopu „Ćirikovac“. Ako pokušate da ukažete na činjenicu da je to neizvodljivo (bar kako trenutno stvari stoje), ne zato što je to nečije proizvoljno mišljenje, već zato što je to stav Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, o kome nema ni slova u pomenutim listovima, desiće vam se sledeće: prvo vas mesec i po dana ignorišu („Braničevo Danas“); zatim vas u prolazu (na promociji lista «Glas proizvodjača») obaveštavaju kako je vaš tekst predug, pa ga konačno, posle mesec i po dana, objavljuju bez ikakvih skraćenja, ali tek kada ste povukli glavnog urednika za rukav i „podigli prašinu“. U istom broju, dve strane posle našeg, tekst o EPS-u na, izbrojasmo, šest šlajfni. A već u sledecem «Braničevo Danas» od 27. jula 2007. god, ponovo navodna izgradnja pepelišta u Povrsinskom kopu „Ćirikovac“ (!?).

Podvlačimo da u dopisu Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije stoji: „Privremena rešenja kao sto je „Ćirikovac“ je neprihvatljivo, posto postoji već jedno privremeno rešenje na Srednjem kostolačkom ostrvu”.

Teško da se ovde radi o bavljenju temama interesantnim za publiku; ali se svakako radi o grubim neistinama koje odgovoraju vašim oglasivačima, gospodo iz «Danas»-a. Uostalom, objasnite nam, ko je to vaša čitalačka publika? I iz kojih ste to parametara saznali da „vašu publiku“ zanimaju laži? Kad se već pozivate na istraživanje NUNS-a i Stratedžik marketinga, ono je pismenima jasno pokazalo da „publika“ ne želi da čita laži. Najgore u ovome je, gospodo iz «Danas»-a, što vi sigurno niste nepismeni, što znači???

Još jednom vas pitamo: Za koga piše «Danas» (ni taj tekst nam niste objavili)? Odgovor, doduše, stoji u svakom od vaših brojeva petkom (kada izlazi «Braničevo). U broju od 13. jula, cela strana je posvećena promovisanju EPS-a, izmedju ostalog, promovisanju redizajniranog lista «Glas prozvođača», glasila Privrednog Drustva „Termoelektrane i Kopovi Kostolac“, kada je pokrenuta i inicijativa za osnivanje Sekcije novinara u privredi pri NUNS-u. Na samoj promociji, kojoj je prisustvovala i predsednica NUNS-a, bilo je takodje interesantnih vidjenja novinarske profesije. Tada smo mogli da čujemo od predstavnika osnivača novina (ako je verovati lično od Direktora) da očekuje veću kritičnost novinara kada je u pitanju njihov rad (PD „TE KO Kostolac“). A od glavnog i odgovornog urednika „Glas proizvodjača“ da su novinari koji pišu za fabričke listove uvek bili degradirani i nezaštićeni, pa je, da bi se dobro bavili svojom profesijom, potrebno da se udruže u posebnu sekciju pri NUNS-u. Sve u svemu, stekosmo utisak da je ovih pedeset godina kojima se hvale bilo samo zagrevanje; e sad bi mogli da se stvarno bave novinarstvom(?!).

Svakako da preveliki tekst može da bude razlog za neobjavljivanje. Izvrtanje činjenica, prećutkivanje činjenica ili lukavo predstavljanje stvari takvima da dovedu u zabludu, očigledno na našim prostorima (Braničevski okrug) nisu dovoljan razlog da se „tekst” ne objavi. A takvih je, bar po pitanju životne sredine, u šta smo upućeni, mnogo; skoro svi su takvi, jer se objavljuju u medijima koje finansiraju upravo najveći zagadjivač na ovim prostorima i opština koja uopšte nije zainteresovana (da radi svoj posao) i za rešavanje problema zagadjenosti, već samo za korišćenje para od naknade za zagađenje životne sredine propisan Zakonom.

E, pa sad, možemo da promenimo izgled novina, posebno ako ih finansira najveći zagadjivač u okrugu, pošto on ima i najviše para; da se udružujemo u sekcije ne bismo li se osećali sigurnije, da se pravdamo čuvanjem egzistencije i zadovoljavanjem „naše” publike (i naših oglasivača); ali na kraju je jedino bitno tih nekoliko redova, izgovorenih rečenica, slika, kojima prenosimo drugim ljudima istinu ili laž, a trebalo bi da prenosimo samo istinu, jer je to posao novinara. Stvari su vrlo jednostavne. Od lekara očekujete da vas leči, od učitelja da vas nauči, od novinara (samo) da bude novinar. Kao u onoj poznatoj medijskoj krilatici:

„Ili jesi – ili nisi”.

Vesna Mišić,

NVO „Lokalna Agenda 21 za Kostolac – OPŠTINA”

Kako službenici Vlade Republike Srbije poštuju procedure

U Skupštini opštine Požarevac dana 19. jula ove godine zakazane su dve javne prezentacije i javne rasprave o proceni uticaja na životnu sredinu. Naime, radi se o Projektima skladištenja sekundarnih sirovina, jednog na Površinskom kopu „Ćirikovac”, u neposrednoj blizini sela Klenovnika, pored glavne saobraćajnice Kostolac–Požarevac; drugi je takođe na prostoru EPS-ove kompanije, u okviru Površinskog kopa „Drmno” i Termoelektrane „Kostolac B”, blizu sela Kostolca i reke Mlave.

Nosilac projekata je „Autotransport” d.o.o. Kostolac, bivši ZEPS-ov OOUR za transportne usluge, održavanje i opravku motornih vozila.

Studiju je obradila Samostalna radnja „Geotehnika“ iz Požarevca, vlasnice Tamare Simić. Međutim, prezentacije su odložene zbog nedolaska obradivača studije: Nenada Simića, dipl. inž. geol. i dr Dušana Jovanovica dipl. inž. maš. Na prezentaciju su došli, ispred nosioca projekata Andelka Arambašić i Jasna Ðokić, predstavnici Opštinske uprave i Zavoda za javno zdravlje Požarevac, te pet članova Tehničke komisije za procenu uticaja objekata na životnu sredinu Opštine Požarevac: Milutin Milenković, dipl inž. geol, Mirjana Lekić, dip. mikro-biolog, Vesna Veljković, dipl. inž. šum, dr Zorica Rogožarski lekar i Ljubiša Malezanović, dipl. inž.

Od „javnosti, zainteresovanih organa i organizacija“, pozvanih na prezentaciju, bili su NVO “Lokalna Agenda 21 za Kostolac – OPŠTINA“ i novinarka Vesna Mišić.

Odnos odgovornih prema pitanjima životne sredine je, po našem mišljenju, često vrlo loš, tu mislimo prvenstveno na preduzeća, pa na medije, a u nekim slučajevima i na državne organe. Za to dobijamo potvrdu od mnogih relevantnih organizacija koje se profesionalno bave istraživanjima ovih i sličnih pitanja, ali nam je mnogo teško, gotovo nemoguće da na to ukažemo, zato što kod medija, koje delom finansiraju upravo preduzeća zagađivači, nailazimo na zid kada su u pitanju naši članci. Ni jedna studija uticaja vezana za prostor Površinskog kopa „Ćirikovac“, na primer, nije prošla bez grubih propusta, a o tome nije obaveštavao niko izuzev nas.

1. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu nastavka eksploatacije uglja (lignita) na eksploatacionom polju „Ćirikovac“ bila je izložena na uvid građanima 10 dana, umesto 20, koliko je zakonom predviđeno, te je na intervenciju NVO „L, A. 21 za Kostolac – OPŠTINA“, Uprava za zaštitu životne sredine zakazala novi termin za przentaciju studije i produžila rok na uvid građanima za novih 20 dana.

2. Studija koja se tiče rekonstrukcije sistema za prikupljanje, pripremu i transport pepela i šljake Termoelektrane „Kostolac B“ podeljena je na dva dela i obrađen deo u kome nije obuhvaćena nova lokacija deponije u PK „Ćirikovac“ (!) da bi se izbegla konfrontacija se gradanima, uz niz drugih velikih propusta, te se posle rasprave u kojoj su aktivno učestvovali meštani sela Klenovnika i NVO „L. A. 21“ iz Kostolca, procedura vratila na početak. Da li je na početku (?) jer po pisanjima listova iz Braničevskog okruga, čak i renomiranog lista "Danas" u odeljku “Braničevo” u jučerašnjem broju (27. jula 07. god.) ponovo se iznosi da pepelište samo što nije počelo da se gradi u Površinskom kopu „Ćirikovac“!

3. I, najnoviji slučaj kod zakazane prezentacije Studija čiji je nosilac projekata „Autotransport” d.o.o. Kostolac, koji želi da skladište za otpad izgradi u Površinski kop „Ćirikovac“, nisu održane jer je, zaboga, obrađivač prezentacije „morao” da doveze ćerku s mora, ne našavši za shodno da bar obavesti o odlaganju. O tome nas je obavestio službenik Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije Ljubomir Malezanović, pun razumevanja za izostanak!

O naknadnim terminima prezentacija bićemo, rečeno nam je, blagovremeno obavešteni. Eto prilike da se ipak pojavi još neka NVO, a ima ih koje su dobile novac iz opštinskog budžeta zbog svojih ekoloških aktivnosti, a i još koji novinar. Ostaje dilema, ko je odgovoran da se procedure određene zakonima ispoštuju, ako ne ministarstva i njihovi organi?

Vesna Mišić, autor i voditelj radio emisije «Ekolobi»

Novinar, šta je to?

U petak, 6. jula ove godine, u Kostolcu je predstavljen novinarima Braničevskog okruga redizajnirani list «Glas prozvođača», glasilo Privrednog društva «Termoelektrane i kopovi Kostolac». O novom izgledu lista govorili su direktor Dragan Zivković, glavni i odgovorni urednik Miloš Janjetović i tehnicki urednik Predrag Životić. Gosti su bili Dragan Janjić, pomoćnik ministra kulture za informisanje, i Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a, dok, po našim saznanjima (NVO “Lokalna Agenda 21 za Kostolac - OPSTINA”), Jelica Jovanović, v.d. direktor Agencije «Beta», koja je najavljivana, nije prisustvovala promociji. Tema konferencije za novinare bilo je i pokretenje inicijative za osnivanje Sekcije novinara u privredi pri Nezavisnom udruženju novinara Srbije.

Ovo se zove vest. Osnovna jedinica novinarstva. Pa ni nju neki od prisutnih novinara nisu znali da napišu, jer su jednostavno prepisali najavu za dogadjaj, te je ispalo da mu je prisustvovala i g-dja Jovanović. Doduše, možda mi grešimo. Mada smo i mi prisustvovali. Ovoga puta su bar bili prisutni i novinari medija na kojima se pojavila vest o održanoj promociji, za razliku od, recimo, svih prezentacija studija o uticaju na zivotnu sredinu u Branicevskom okrugu kojima su prisustvovali, i učestvovali, naši članovi, i o tome obavestavali javnost, pa posle nalazili svoja saopštenja prepisana, prepravljena u navodni razgovor, itd. Tako se desilo, recimo, da u dodatku lista “Danas” (Branicevo) naše saopstenje bude objavljeno kao razgovor, stavljanjem crtica za upravni govor, i potpisano inicijalima novinara tog lista. Ali se taj navodni razgovor upravo zavrsava tamo gde mi obaveštavamo javnost o neprisustvu drugih novinara. Tako u “Branicevu” stoji: “Prisustvovala je nacelnica Republicke ekološke inspekcije Gorica Čurčić i predstavnik Regionalne privredne komore Požarevac, ali ni jedan privrednik”, a istina je da smo mi “rekli”: “Prisustvovala je nacelnica Republičke ekološke inspekcije Gorica Čurčić i predstavnik Regionalne privredne komore Požarevac, ali ni jedan privrednik, a od medija jedino novinar “Glasa proizvodjača” i autor radio emisije “Ekolobi” koja se emituje na Radiju “M””.

Svakako da preveliki tekst moze da bude razlog za neobjavljivanje. Izvrtanje činjenica, prećutkivanje činjenica ili lukavo predstavljanje stvari takvima da dovedu u zabludu, ocigledno na našim prostorima (Branicevskog regiona) nisu dovoljan razlog da se “tekst” ne objavi. A takvih je, bar po pitanju životne sredine, u sta smo upućeni, mnogo; skoro svi su takvi, jer se objavljuju u medijima koje finansiraju upravo najveći zagadjivač na ovim prostorima i opstina koja uopšte nije zainteresovana za resavanje problema zagadjenosti, već samo za koriscenje para koje dobija da bi te probleme rešila.

E, pa sad, mozemo da promenimo izgled novina, posebno ako ih finansira najveci zagadjivac u okrugu, posto on ima i najvise para; da se udružujemo u sekcije ne bismo li se osećali sigurnije, da se pravdamo čuvanjem egzistencije; ali na kraju je jedino bitno tih nekoliko redova, izgovorenih recenica, slika, kojima prenosimo drugim ljudima istinu ili laz, a trebalo bi da prenosimo samo istinu, jer je to posao novinara. Nema opravdanja za novinara ako neke stvari ne uradi ili uradi pogresno iz neznanja, straha ili nepostenja. Kao u onoj poznatoj medijskoj krilatici:

“Ili jesi – ili nisi”.

Vesna Misic,

NVO “Lokalna Agenda 21 za Kostolac – OPSTINA”

Koga štiti "Danas"

Šestog jula ove godine izašao je novi broj lista «Danas» sa podlistkom «Branicevo» u kome nije objavljena nasa reakcija (NVO «Lokalna Agenda 21 za Kostolac – OPSTINA» i Vesne Misic) na tekst u istom listu od 8. juna ove godine, «Projekat od 25 miliona evra», sa podnaslovom «Zavrsna faza modernizacije sistema otpepeljavanja u Termoelektrani Kostolac B», sto cini cetvrti broj podlistka «Branicevo» od tada. Sam clanak, potpisan sa C. Radojcic, se, mozda bez ikakvih intervencija, «vrti» po novinama «Rec naroda» i «Glas proizvodjaca» jos od prosle godine, uporno stvarajuci sliku da je gradnja sistema otpepeljavanja u TE KO B gotova stvar, sa, cinicno, isticanjem koliko je to bitno za zastitu zivotne sredine u okruzenju.

Projekat nije prosao studiju o proceni uticaja na zivotnu sredinu, jer je Ministarstvo nauke i zastite zivotne sredine Republike Srbije (Uprava za zastitu zivotne sredine) imalo niz primedbi po kojima je trebalo postupiti u roku od 60 dana (sto znaci do 4. juna). NVO «Lokalna Agenda 21 za Kostolac – OPSTINA» obavestena o ovome od samog ministarstva, sto je regularna procedura, kao sto je obavesten i, istim dokumentom, sam nosilac projekta, PD “TE-KO Kostolac”. Da li je privredno drustvo postupilo po primedbama, ne znamo, jer to nije vest za doticnog novinara. Ali znamo da je nemoguca nova deponija na prostoru Povrsinskog kopa Cirikovac, zato sto, citiramo iz dopisa Ministarstva nauke i zastite zivotne sredine Republike Srbije od 4. aprila ove godine: “Privremena resenja kao sto je Cirikovac je neprihvatljivo, posto postoji vec jedno privremeno resenja na Srednje kostolackom ostrvu”. U spornom tekstu, objavljenom u “Branicevu” tri meseca posle primedbi ministarstva, i mesec dana po isteku roka za postupanje po primedbama, stoji da ce se deponija graditi u prostoru kopa Cirikovac.

Duzina naseg teksta moze da bude razlog za neobjavljivanje; niste, gospodo iz “Danas”-a ni morali da objavljujete nase tekstove, mogli ste da sami napisete tekst u kome cete objasniti nama, Klenovnicanima i svima koje to i te kako zanima, da li je TE KO Kostolac uradio sve sto mu je bilo nalozeno da uradi i da li, eventualno, ima novih cinjenica po pitanju sporne lokacije buduce deponije. Na to vas obavezuje Kodeks novinara Srbije, ciji ste clanovi, u kome lepo pise: “Novinar ne sme slepo da veruje izvoru informacija. Novinar mora da vodi računa o tome da izvori informacija cesto slede svoje interese ili interese drustvenih grupa kojima pripadaju i prilagodjavaju svoje iskaze tim interesima. Precutkivanje cinjenica koje mogu bitno da uticu na stav javnosti o nekom dogadjaju jednako je njihovom namernom iskrivljivanju ili iznosenju lazi”.

Za manipulacije su dovoljne tri novinarske slajfne. Za demontiranje istih je uglavnom potrebno vise (mesta).

Vesna Misic, autor i voditelj radio emisije

“Ekolobi”